Ukinuta stara navika da se sami lečimo i kupujemo ove lekove. – Zbog nekontrolisane upotrebe antibiotika neki postali neefikasni
Stara navika koja je kod nas trajala više od dve decenije, da terapiju antibioticima sami sebi odredimo, a zatim ih i kupimo, nestala je gotovo preko noći. Sada je bez recepta nemoguće kupiti ovaj medikament. Pravilo važi kako za državne, tako i za privatne apoteke.
Profesor Medicinskog fakulteta i direktorka Instituta za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, dr Milica Prostran, godinama se zalagala za zakonsko prepisivanje ovih lekova, a to podrazumeva isključivo izdavanje antibiotika na lekarski recept. Naravno ona dodaje da su podrška zakona, Ministarstvo zdravlja, Republički fond zdravstvenog osiguranja i Agencija za lekove doprineli da se ukine ova navika, nastala još krajem devedesetih godina prošlog veka, kada smo zbog raznih nestašica i sankcija često morali sami da nabavljamo i kupujemo antibiotike.
– Pozitivan rezultat prvo su dale zakonske restrikcije, a zatim i edukacija. Farmaceuti koji izdaju lekove su dovoljno edukovani da poštuju zakon. Svi građani treba da znaju da je ovo urađeno u njihovom interesu – kaže doktorka Prostran, koja je i član Komisije za registraciju lekova u Agenciji za lekove, a odnedavno nalazi se i na čelu vladine novoosnovane Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance.
Mnogi će se požaliti kako ovakva nova praksa ne ide na ruku ljudima koji se u tranziciji bore za egzistenciju, ne mogu da izostaju s posla i čekaju u domovima zdravlja da im lekar prepiše antibiotik, koji bi inače, sami sebi, na osnovu ranijih iskustava kupili i rešili problem.
– Ja to potpuno razumem , jer da bi došli do antibiotika sada građani moraju da imaju i odabranog lekara i overenu knjižicu. Međutim, moramo da shvatimo da u nekom momentu, mere koje su nepopularne i teške, srednjoročno donose boljitak svima nama. To je suština ove mere i bez obzira na ljutnju građana zbog ove mere, građani treba da znaju da je ona baš u njihovom interesu – podseća dr Prostran.
Kako će građani poverovati u to?
– U to će poverovati kada se razbole i stvarno im bude neophodna primena antibiotika, a ovi lekovi tada budu i zaista efikasni. To što smo sada izloženi možda većim nelagodnostima, gubitku vremena ili maltretiranjima da bismo došli do antibiotika, to je u drugom planu u odnosu na potencijalnu korist, koju ćemo i mi lično i naši fondovi time dobiti– kaže dr Prostran.
Da li su neki antibiotici kod nas završili svoj životni vek?
– Pojedini tetraciklini („vibramicin”, „doksiciklin”) su završili svoj životni vek. Često pogrešno mislimo da je „ampicilin”, kao polusintetski penicilinski antibiotik izašao iz upotrebe, ali to nije istina – navodi naša sagovornica
U upotrebi u Srbiji je oko 50 antibiotika različite jačine i oblika. Već duže vreme se govori kako su pojedini antibiotici kod nas potpuno neefikasni, jer su ih ili lekari masovno prepisivali ili su ih građani kupovali. Na primer neki tvrde da je lek „hemomicin” kod mnogih nedelotvoran, jer se davao za sve i svašta ili da su „pentreksil” i „palitreks”, kao bombone – ne deluju uopšte, jer su se godinama trošili na veliko.
– To su neproverene informacije, jer na republičkom nivou mi nemamo takozvane mape rezistencije, koje nam daju tačne podatke na koje antibiotike je koja bakterija u kojoj sredini neosetljiva. Ima i kod nas bolnica i klinika kod kojih se tačno zna koja bakterija je rezistentna na određeni antibiotik. Postoje vodiči dobre medicinske prakse koje lekarima preporučuju kada se i koji antibiotici daju. Na primer, u sezoni gripa kada imamo mnogo zapaljenja pluća, znamo da su najčešće izazvane mikoplazmom pneumonije i tada nam nije neophodan bris grla da pacijenta lečimo makrolidnim antibioticima. Naravno, farmaceutska industrija može da nametne stavove i veću upotrebu nekog antibiotika, ali zato postoje edukacije kojima se utiče na pravilnu potrošnju antibiotika – objašnjava doktorka Prostran.
———————————————-
Godišnje se na recept izda sedam i po miliona kutija antibiotika
Godišnja potrošnja antibiotika u Srbiji kreće se od šest i po miliona kutija do sedam i po miliona kutija, pri čemu je ovde reč samo o antibioticima koji su izdati na lekarski recept, dakle pod kontrolom i uz preporuku lekara. Niko ne zna ni približan broj antibiotika, koji su proteklih godina izdavani bez recepta u privatnim apotekama.
Olivera Popović
01.03.2012.
Izvor: http://www.politika.rs/